Please use this identifier to cite or link to this item: http://hdl.handle.net/10995/34088
Title: Этимологические маргиналии к полевым записям (Костромское Поветлужье)
Other Titles: Етимолошке маргиналије уз теренске записе (Костромско Поветлужје)
Authors: Березович, Е. Л.
Issue Date: 2013
Publisher: Special Editions of the Academy of Sciences and Arts
Српске академиjе наука и уметности
Citation: Березович Е. Л. Этимологические маргиналии к полевым записям (Костромское Поветлужье) / Е. Л. Березович // MIKLOSICHIANA BICENTENNALIA. Зборник у част двестоте годишњице рођења Франца Миклошича. Српске академиjе наука и уметности Књ. DCLXXV, Одељење језика и књижевности књ. 58. — Београд, 2013. — С. 167-184.
Abstract: У раду се анализирају руске дијалекатске лексеме које до сада нису биле пред­мет научних истраживања. Забележене су током 2009-2012. године, у експедицији Уралског универзитета у области Костромског Поветлужја (у басену реке Ветлуге, у њеном горњем и средњем току). За ове речи дају се етимолошки и етнолингвистички коментари. Тако се ущер ‘уски простор, размак између нечега’, ‘труп (по правилу, са-моубице’) доводи у везу са прасл. *ščeriti ‘правити пукотину’ -> ‘кезити се, открива-ти зубе’. Потекесы ‘неуспело печење или хлеб’ интерпретира се као позајмљеница из аргоа костромских вунара у суседне сеоске говоре, уп. арг. потетесы 'кромпир’ < енгл. potato(es) ‘кромпир(и)\ Реч шаторина, посведочена у конструкции нет (ни) шаторины ‘веома чисто, без трунчице прашине’, ‘празно, без ичега’, објашњава се као изведеница од прасл. *toriti II *terti ‘трти’ с архаичним префиксом ша-. Лексема покидыш ‘санта леда, избачена на обалу у време кретања леда, коју није однела вода’ објашњава се у вези са сижеом о маћехи-реки, која је у пролећној поплави оставила посинка на обали; елементи овога сижеа „расути су" како у систему језичке номина-ције, тако и у фолклору и веровањима.
В статье анализируются впервые вводимые в научный оборот русские диалектные лексемы, записанные в 2009-2013 гг. экспедицией Уральского университета в бассейне реки Ветлуги. Для этих слов предлагаются этимологический и этнолингвистический комментарий. Анализу подвергаются следующие лексические единицы: ущер ‘промежуток между чем-либо’, ‘труп (как правило, самоубийцы)’ (< праслав. *sceriti)\ потекесы ‘неудачная выпечка или хлеб’ (< англ .potatoes через арго костромских шерстобитов); нет (ни) шаторины ‘очень чисто, нет ни пылинки’, ‘пусто, ничего нет’ (< *toriti П *terti)\ покидыш ‘льдина, выброшенная во время ледохода на берег и не унесенная водой’ - элемент сюжета о мачехе-реке и пасынках, представленного в системе языка, фольклоре и верованиях.
Keywords: ЭТИМОЛОГИЯ
ЭТНОЛИНГВИСТИКА
СЕМАНТИЧЕСКАЯ РЕКОНСТРУКЦИЯ
РУССКАЯ ДИАЛЕКТНАЯ ЛЕКСИКА
АРГО
РУССКИЙ ФОЛЬКЛОР
URI: http://hdl.handle.net/10995/34088
RSCI ID: https://elibrary.ru/item.asp?id=21863628
ISSN: 0352-1850
Appears in Collections:Публикации сотрудников и студентов

Files in This Item:
File Description SizeFormat 
berezovich-2013SASA.pdf1,01 MBAdobe PDFView/Open


Items in DSpace are protected by copyright, with all rights reserved, unless otherwise indicated.